Стојшић Салаш

Побећи? Од умора, од мисли, од себе. Тражих такво место, дуго. Пронађох га у сремској равници, тик уз жилу куцавицу модерне цивилизације. Салаш Стојшић, окружен ораницама, угнездио се међ’ шљиве и јабуке, крушке и дуње. Чувају га безмало век стари јабланови. Kућа са тремом подсећа на дом и давно заборављене вредности. А у хладовини старог дуда, путник намерник, као и онај случајни радознали посетилац пронаћи ће заборав и нову љубав уз мирисе багрема и звуке тамбурице, добро вино и ђаконије сремачке кухиње.